Generalni sekretar Crnogorskog udruženja poslodavaca (CUP) Raško Konjević kaže da je poreski sistem važan segmet ekonomske politike, a da poreska politika treba da doprinese stvaranju konkurentnog i predvidljivog poslovnog ambijenta.

I dok su dadžbine u BiH prosječno 42,5, a u Srbiji oko 45 odsto, Crna Gora se može pohvaliti najnižim dažbinama u regionu, zbog čega sada u Bosni i Hercegovini i Srbiji postoje zahtjevi poslodavačkih organizacija za smanjenjem.

Prije dvije godine Crna Gora je velikom reformom fiskalne politike nazvanom Evropa sad ukinula plaćanje zdravstvenog osiguranja, koje je do tada iznosilo 10,5 odsto bruto zarade, kao i poreza na zarade do 700 eura bruto iznosa, što je uticalo na rast neto zarada zaposlenih za oko 20 odsto, ali i smanjenje troškova poslodavaca. Istovremeno je uvedeno i progresivno oporezivanje dobiti, tako da dotadašnja jedinstvena stopa od 9 odsto sada važi na dobit nižu od 100 hiljada eura. Na dio dobiti od tog iznosa do milion i po eura, računa se poreska stopa od 12 odsto, a na iznos preko milion i po država dobija 15 odsto.

Zavisno od visine plate, usljed visoke granice neoporezivog dijela, u Crnoj Gori ukupne dažbine za zaradu iznose od 23 do 38 odsto, dok je stopa poreza na dobit u Crnoj Gori progresivna i iznosi od 9 do 15 odsto. U Srbiji iznosi 15 odsto, a u oba entiteta BiH je 10 odsto. Takođe, u Crnoj Gori postoje dvije stope PDV-a, od 7 i 21 odsto, dok je u BiH jedinstvena stopa od 17 odsto, a u Srbiji su dvije, od 10 i 20 odsto.

Za investitore i privredu predvidljivost poreske politike je i važnije od visine stopa, a svaka njena izmjena treba da bude rezultat širokih konsultacija sa privatnim sektorom. Ako svaka vlada koja dođe mijenja suštinu poreske politike, onda je to loša poruka za privredu i investitore koji žele da ulažu u Crnu Goru. 2021. godine, Crna Gora je napravila iskorak smanjenjem opterećenja po osnovu rada, što je pozitivno uticalo i na prihode i na smanjenje sive ekonomije u tom segmentu.

Najniža opterećenja u regionu pokazuju da niži porezi daju bolje rezultate kroz proširenje poreske baze, što znači da je izgradnja optimalne i efikasne javne uprave uz što niži poreski sistem – siguran put za ekonomski napredak. Na taj način, uzimanjem manje novca od privrede, taj novac ide u ulaganja kojima se stvara nova vrijednost.

Razmisliti o snižavanju poreza na dobit

Uvođenje progresivnog oporezivanja sa 9, 12 i 15 odsto predstavlja značajno uvećanje, te treba razmišljati o vraćanju jedinstvene stope od 9 odsto, što bi Crnu Goru moglo regionalno pozicionirati kao lidera u konkurentnosti poreskog sistema.

U Crnoj Gori postoje dvije stope PDV-a, od 7 i 21 odsto, veća je sa 19 na 21 odsto povećana 2018. godine.

Ne treba zaboraviti da je ta stopa iznosila 17 odsto kada smo ušli u sistem PDV-a i da je dva puta povećavana. S obzirom da prireda ovu stopu ocjenjuje umjereno visokom i da imamo efikasnu i administraciju koja nije opterećena nepotrebnim zapošljavanjima, imamo prostora da se ova stopa vrati na jedan od prethodnih nivoa, što bi svakako pozitivno uticalo na konkurentnost ekonomije.

Visoki parafiskalni nameti i opštinske dažbine

U posljednjem istraživanju poslovnog ambijenta koji je radila Privredna komora Crne Gore u martu 2023., ocjena privrede o poslovnom ambijentu je lošija nego 2019. godine usljed nepovoljnih kretanja – inflacije, energetske krize, kovida itd-

Iako su napravljeni pomaci u oblasti poreza i doprinosa na zarade, akcize i mnogi parafiskaliteti su i dalje visoki. Lokalne naknade, komunalne takse, naknade izvršiteljima, stope poreza na nepokretnosti su izrazito visoki, što negativno utiče na poslovni ambijent i konkurentnost ekonomije. Ukoliko nova Vlada bude usmjerena na optimizaciju i povećanje efikasnosti državne uprave, kao i smanjenje poreza, poreski sistem bi mogao biti regionalno konkurentan.

Formula za uspjeh je jasna – efikasna uprava, niži porezi i široka poreska disciplina.

Izvor: vijesti.me