Crna Gora mora hitno redefinisati svoje prioritete, investirati u avio povezanost i unaprijediti infrastrukturu kako bi iskoristila svoje potencijale i ostala konkurentna u regionu. Bez jasne strategije i odlučnih koraka, zemlja će nastaviti da zaostaje za susjedima, sa dugoročnim negativnim posljedicama po njen ekonomski razvoj.

U prvom kvartalu ove godine, aerodrom u albanskoj prijestonici zabilježio je najbolje poslovanje u regionu, sa gotovo 1,6 miliona putnika do aprila, što predstavlja rekord u okruženju. Ovaj uspjeh pripisuje se kvalitetnoj aviopovezanosti Tirane, koja doprinosi konkurentskoj prednosti Albanije. Nasuprot tome, Crna Gora trpi zbog slabije avio dostupnosti, što ozbiljno utiče na njenu ekonomiju. Stručnjaci upozoravaju da je unapređenje turističke infrastrukture u Crnoj Gori ključno za budući ekonomski napredak zemlje, naglašavajući potrebu za značajnim ulaganjima u nacionalnu avio kompaniju i opštu infrastrukturu.

Putovanjem iz Tirane – zbog neuporedivo bolje aviopovezanosti Albanije sa drugim zemljama i sve većim korišćenjem usluga aerodroma u Tirani i naši građani daju doprinos konkurentskom jačanju te zemlje u turističkom i drugom smislu. Nedovoljna ili slaba avio dostupnost Crne Gore nanosi ozbiljnu štetu: domaćim turističkim preduzećima, domaćim hotelijerima, domaćim ugostiteljima, domaćoj trgovini, domaćoj poljoprivredi, domaćim investicijama, stranim investicijama, razvoju – svemu. Uz to, povećavamo platno bilansni deficit putujući preko Albanije i Tirane.

Ako je već tako, a jeste, postavlja se pitanje zašto se stvari u tom smislu sporo mijenjaju? Ima tome mnogo razloga, malo je prostora da se oni navedu, ali ključni je taj što nemamo jasno naznačene prioritete razvoja – ne znamo gdje želimo da idemo i kako, a to su fundamentalna pitanja strategije razvoja koja traže jasan odgovor. A mislim da kod nas nije teško odgovoriti na takva pitanja imajući u vidu cjelokupnu sliku Crne Gore. Nedvosmisleno je jasno da je jedno od ključnih pitanja strateškog razvoja Crne Gore razvoj i unapređenje turizma i turističke privrede. Kad je već to tako onda je jasno da moramo napraviti značajna ulaganja u putnu, avio i opštu infrastrukturu kao i u nacionalnu avio kompaniju bez koje nema dobre avio povezanosti, a koja je uslov razvoja turizma.

Tržište daje krunski dokaz opravdanosti svake poslovne odluke.

Ako nemate dobru putnu infrastrukturu, po njegovom mišljenju, avio dostupnost je od ključne važnosti.

I ako i imate dobru putnu infrastrukturu, opet je avio dostupnost ključna, jer u eri lowkostera – niskobudžetskih avio prevoznika i kupovanja vremena od strane savremenog kupca- turiste – ušteda u vremenu je faktor koji odlučujuće utiče na izbor „kupovine“ odredišta.- Kod nas se iznova predstavlja kao glavna korist ono što se mjeri, a mjeri se profit domaće avio kompanije kao glavna korist koja to u stvari nije. Razumljivo je da to ističe i potencira menadžment avio kompanije (to je njegov zadatak) ali to nikako ne može biti svrha nacionalne aviokompanije. Nije ona formirana da bi stvarala profit koji je, usput, uslov poslovanja i što je cilj privatnih avio kompanija već je formirana zarad šire opšte društvene koristi, zarad nacionalne ekonomije.

Naime, nije glavna korist profit nacionalne aviokompanije, daleko od toga, već je glavna korist posredni efekat na nacionalnu ekonomiju uz profit preduzeća. O tome se ne govori. O tome što nema velikih posrednih efekata o oportunitetnom trošku – trošku izgubljene prilike ni riječi, a upravo je to ono što najbolje odslikava trenutno stanje. Da se razumijemo, greške se prave i praviće se, kao sa Montenegro airlinesom. Bilo ih je i biće ih ali istrajavanje na greškama i opradavanje grešaka pa stoga i njihovo nastavljanje je ono što nanosi višestruku štetu ukupnom društveno-ekonomskom razvoju.