Neto priliv stranih direktnih investicija prošle godine je bio za čak 45,23 odsto manji u odnosu na 2022. godinu, a u prva četiri mjeseca ove godine nastavljen je trend pada, pa je na kraju aprila neto priliv stranih direktnih investicija bio 9,85 odsto manji nego u istom periodu prošle godine.
Ipak, prema najnovijim podacima, koje je objavila Centralna banka, na kraju maja je došlo je do blagog oporavka, pa je ukupan priliv stranih investicija za prvih pet mjeseci na približno istom nivou kao i u istom periodu prošle godine, dok je neto priliv stranih direktnih investicija u prvih pet mjeseci za 9,66 odsto veći u odnosu na isti period lani.

Kada su strane direktne investicije (SDI) u pitanju, trenutni trend se mora preokrenuti ili zaustaviti ,,jer će proizvoditi ozbiljne negativne uticaje na makroekonomsku stabilnost“.

Da bi se to postiglo, neophodno je preduzeti ozbiljne aktivnosti i donijeti program posticanja i upravljanja SDI u novim okolnostima. Moramo se odreći naopakog mišljenja o tome da investicije treba privući po cijenu sopstvene štete i moramo naučiti da priliv SDI nije poželjan po svaku cijenu niti je svaka strana investicija u našem interesu.

Pogoršani podaci

Već je dosta štete učinjeno u tom smislu, pa je vrijeme da se takva politika redefiniše i uskladi sa našim potrebama i ciljevima razvoja.

Podaci na godišnjem nivou su drastično pogoršani i ukazuju na ozbiljne manjkavosti u politici upravljanja stranim direktnim investicijama za koju se može reći da je, i u vrijeme najvećeg priliva stranih investicija, imala ozbiljne nedostatke – prije svega u domenu podsticanja priliva stranih direktnih investicija u sektorima koji su trebali da generišu „skalabilni“ rast crnogorske ekonomije.

On smatra da je ta velika prilika nepovratno izgubljena jer se, kako kaže, podsticao samo goli kvantitativni rast stranih investicija, a ne i njihova prijeko potrebna struktura sa stanovišta potreba razvoja crnogorske ekonomije i njenog društva.

Tome je umnogome kumovao izostanak dugoročne strategije razvoja, a nažalost ista stvar je i danas, ali u daleko lošijem kontekstu, jer smo danas suočeni sa ozbiljnim trendom pada priliva stranih investicija uz manjkavost u njihovom kvalitetu.

Prema preliminarnim podacima CBCG, ukupan priliv stranih direktnih investicija (SDI) na kraju prošle godine iznosio je 856,99 miliona eura, dok se istovremeno iz zemlje odlilo 428,32 miliona eura.

Neto priliv stranih direktnih investicija od januara do decembra prošle godine iznosio je 428,67 miliona eura, što je 45,23 odsto manje u odnosu na 2022. godinu.

Ukupan priliv stranih direktnih investicija bio je manji 25,59 odsto u odnosu na 2022. godinu, što je rezultat pada ulaganja po osnovu interkompanijskog duga i investicija u kompanije i banke, kao i po osnovu povlačenja ulaganja iz inostranstva.

Uticaj na makroekonomsku stabilnost

Kostić ističe da podaci o padu SDI nijesu za potcjenjivanje, ako imamo u vidu značaj priliva SDI na platni bilans Crne Gore, odnosno na uravnoteženje makroekonomske jednačine ili makroekonomske stabilnosti.

Osim izuzetnog kvantitativnog uticaja na makroekonomske varijable, strane direktne investicije su značajan izvor novih znanja i inaugurisanja savremenih poslovnih praksi, pa njihova osjeka u svakom smislu šteti dinamiziranju ekonomske aktivnosti u Crnoj Gori i njenom ukupnom razvoju. U tom smislu, pad priliva stranih investicija (ukupno i neto) treba prije svega posmatrati sa aspekta kvalitativnog uticaja na ekonomski razvoj Crne Gore, a potom i sa kvantitativnog koji, naravno, nije bez značaja.

Da bismo promijenili negativni trend, ,,nesumnjivo treba nešto i preduzeti, jer se stvari same od sebe neće poboljšati“.

To bi trebalo da znači da postojeću politiku, odnosno strategiju, treba redefinisati i upodobiti novim okolnostima, ali i doraditi u smjeru ostvarenja dugoročnih ciljeva razvoja, pod uslovom da znamo koji su, odnosno da smo napravili strateški izbor. Dugo smo pogrešno mislili da je investitor dominantno motivisan poreskim olakšicama, što je pogrešno. Investitor je prvo motivisan sigurnošću investicije, a potom profitnim potencijalom koji je determinisan povoljnošću poslovnog ambijenta zemlje za obavljanje biznisa.