Rezultati izvršenja prošlogodišnjeg budžeta su dobri, jer nije ostvaren deficit budžeta tako karakterističan za naše finansije, a koji je i ključni pokazatelj budžetske održivosti.

Najznačajniji uticaj na ostvareni suficit od deset miliona eura i rast prihoda imala je povećana naplata PDV-a, te se ništa od ostvarenih prošlogodišnjih rezultata i povećanih prihoda ne može pripisati politici i mjerama Vlade, osim povećanog trošenja za ličnu potrošnju građana kroz veće plate i povećano zapošljavanje.

Upravo zbog toga, osnovni razlozi povećanja prihoda lani bili su inflacija, rast potrošnje podržane nerealnim povećanjem plata, nova zapošljavanja u prenatrpanoj državnoj administraciji, imigrantski priliv, a potom i dolazak stranih državljana u sezoni.

Ministarstvo finansija je objavilo izvještaj o izvršenju budžeta za prošlu godinu u kojem se navodi da su preliminarni prihodi budžeta lani iznosili iznosili 2,56 milijardi eura ili 41,5 odsto procijenjenog BDP-a i veći su 417,9 miliona ili 19,5 odsto u odnosu na planirane, dok su u odnosu na 2022. veći 569,9 miliona ili 28,6 odsto. Iz Ministarstva su naveli da su najznačajnija pozitivna odstupanja zabilježena kod PDV-a, poreza na dobit pravnih lica, doprinosa i donacija i transfera. Naplaćeno je 1,06 milijardi eura PDV, 10,5 odsto više od plana; prihod od poreza na dobit preduzeća bio je 151,3 miliona i 24,4 odsto više od plana.

Gotovo da se ništa od ovoga što se desilo ne može pripisati politici i mjerama Vlade, osim povećanog trošenja za ličnu potrošnju građana kroz veće plate i povećano zapošljavanje. Za ostalo se može reći da je rezultat ekonomske inercije na koju Vlada ničim nije uticala. Generalno se za aktivnost Vlade može reći da je bila redistributivna, a nikako produktivna.

Svako ima pravo na svoje mišljenje i na svoju ocjenu pa i Abazović, ali je stanje bitno drugačije od onoga koje on uporno želi da predstavi javnosti zarad ostvarenja političkih ciljeva. Trebalo bi mnogo prostora da se potanko objasne sve negativnosti Abazovićeve vlade, zato se uspjeh ekonomije ne ogleda samo u budžetskom trošenju – izvršenju budžeta – već najprije u onome šta budžetsko trošenje proizvodi.

Izdaci budžeta su u prošloj godini iznosili 2,56 milijardi eura ili 41,4 odsto procijenjenog BDP-a i u odnosu na planirane veći su 1,7 odsto. Najveći trošak bile su bruto zarade od 643 miliona eura, što je u odnosu na plan više 2,7 odsto.

Jasno je da je Vlada po cijenu toga da društvu nanese dugoročnu štetu izabrala da djeluje u korist svoje političke koristi. Nije, važno što se na teret budućeg razvoja društva realizuje grupni-politički interes. Time se šalje jasna poruka u kakvom društvu živimo ,,jer kad se tako ponašaju elite, šta da se očekuje od običnih građana“.

Ministarstvo finansija je objavilo izvještaj o izvršenju budžeta za prošlu godinu u kojem se navodi da su preliminarni prihodi budžeta lani iznosili iznosili 2,56 milijardi eura ili 41,5 odsto procijenjenog BDP-a i veći su 417,9 miliona ili 19,5 odsto u odnosu na planirane, dok su u odnosu na 2022. veći 569,9 miliona ili 28,6 odsto. Iz Ministarstva su naveli da su najznačajnija pozitivna odstupanja zabilježena kod PDV-a, poreza na dobit pravnih lica, doprinosa i donacija i transfera. Naplaćeno je 1,06 milijardi eura PDV, 10,5 odsto više od plana; prihod od poreza na dobit preduzeća bio je 151,3 miliona i 24,4 odsto više od plana.

Prosperitetne vlade ili vlade koje makar žele da idu stazom prosperiteta stvaraju takve podsticaje da svaki pojedinac djeluje u pravcu koji je društveno prihvatljiv i poželjan, a šta je do sada radila vlada možemo, na osnovu toga, procijeniti sami.